Gênesis 6

Неваљалство људи. Ноје. Објављење потопа. Грађење ковчега.

1 А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. 2 Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. 3 А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. 4 А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.

5 И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, 6 покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 7 И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио. 8 Али Ноје нађе милост пред Господом.

9 Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.