Књига пророка Јоила 2:12-17

Em outras traduções

1. ONSP-CYRL Nova Tradução Sérvia Aberta

   12 „Зато сада – говори Господ –

   вратите ми се свим срцем својим,

   у посту, жаљењу и вапају."

   13 Срца своја раздерите,

   а не одећу своју!

   Вратите се Господу, Богу своме,

   јер је милосрдан и милостив;

   спор на срџбу, богат милосрђем

   и сажаљив на несрећу.

   14 Ко зна? Можда се одврати, предомисли,

   па за собом остави благослов –

   житну жртву и изливницу за Господа, вашег Бога.

   15 Затрубите трубом на Сиону!

   Свети пост прогласите,

   позовите свечани сабор!

   16 Окупите народ

   и посветите збор.

   Окупите старешине,

   децу и одојчад.

   Нека младожења изађе из своје собе

   и млада из одаје своје.

   17 Нека свештеници, слуге Господње,

   плачу између трема и жртвеника.

   Нека кажу: „Господе, поштеди свој народ!

   Не дај срамоту на наследство своје,

   да му се ругају народи.

   Зашто да се говори међу народима:

   ’Где је Бог њихов?’"

2. ONSP Nova Tradução Sérvia, Direitos Abertos

   12 „Zato sada – govori Gospod –

   vratite mi se svim srcem svojim,

   u postu, žaljenju i vapaju."

   13 Srca svoja razderite,

   a ne odeću svoju!

   Vratite se Gospodu, Bogu svome,

   jer je milosrdan i milostiv;

   spor na srdžbu, bogat milosrđem

   i sažaljiv na nesreću.

   14 Ko zna? Možda se odvrati, predomisli,

   pa za sobom ostavi blagoslov –

   žitnu žrtvu i izlivnicu za Gospoda, vašeg Boga.

   15 Zatrubite trubom na Sionu!

   Sveti post proglasite,

   pozovite svečani sabor!

   16 Okupite narod

   i posvetite zbor.

   Okupite starešine,

   decu i odojčad.

   Neka mladoženja izađe iz svoje sobe

   i mlada iz odaje svoje.

   17 Neka sveštenici, sluge Gospodnje,

   plaču između trema i žrtvenika.

   Neka kažu: „Gospode, poštedi svoj narod!

   Ne daj sramotu na nasledstvo svoje,

   da mu se rugaju narodi.

   Zašto da se govori među narodima:

   ’Gde je Bog njihov?’"

3. SRP1865 Sveta Biblija

   12 Zato još govori Gospod:

   Obratite se k meni svim srcem svojim

   i posteći i plačući i tužeći.

   13 I razderite srca svoja,

   a ne haljine svoje,

   i obratite se ka Gospodu Bogu svom,

   jer je milostiv i žalostiv,

   spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla.

   14 Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se,

   i ostaviti iza toga blagoslov,

   dar i naliv za Gospoda Boga vašeg.

   15 Trubite u trubu na Sionu,

   naredite post,

   proglasite svetkovinu.

   16 Saberite narod,

   osveštajte sabor,

   skupite starce,

   saberite decu i koja sisaju;

   ženik neka iziđe iz svoje kleti

   i nevesta iz ložnice svoje.

   17 Između trema i oltara neka plaču sveštenici,

   sluge Gospodnje,

   i neka kažu:

   Prosti, Gospode, narodu svom,

   i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu,

   da njim ovladaju narodi;

   zašto da kažu u narodima:

   Gde im je Bog?