Књига пророка Јоила 2:12-17

Em outras traduções

1. DK Bíblia Sérvia Daničić-Karadžić

   12 Зато још говори Господ:

   Обратите се к мени свим срцем својим

   и постећи и плачући и тужећи.

   13 И раздерите срца своја,

   а не хаљине своје,

   и обратите се ка Господу Богу свом,

   јер је милостив и жалостив,

   спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла.

   14 Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се,

   и оставити иза тога благослов,

   дар и налив за Господа Бога вашег.

   15 Трубите у трубу на Сиону,

   наредите пост,

   прогласите светковину.

   16 Саберите народ,

   освештајте сабор,

   скупите старце,

   саберите децу и која сисају;

   женик нека изиђе из своје клети

   и невеста из ложнице своје.

   17 Између трема и олтара нека плачу свештеници,

   слуге Господње,

   и нека кажу:

   Прости, Господе, народу свом,

   и не дај наследство своје под срамоту,

   да њим овладају народи;

   зашто да кажу у народима:

   Где им је Бог?

2. ONSP Nova Tradução Sérvia, Direitos Abertos

   12 „Zato sada – govori Gospod –

   vratite mi se svim srcem svojim,

   u postu, žaljenju i vapaju."

   13 Srca svoja razderite,

   a ne odeću svoju!

   Vratite se Gospodu, Bogu svome,

   jer je milosrdan i milostiv;

   spor na srdžbu, bogat milosrđem

   i sažaljiv na nesreću.

   14 Ko zna? Možda se odvrati, predomisli,

   pa za sobom ostavi blagoslov –

   žitnu žrtvu i izlivnicu za Gospoda, vašeg Boga.

   15 Zatrubite trubom na Sionu!

   Sveti post proglasite,

   pozovite svečani sabor!

   16 Okupite narod

   i posvetite zbor.

   Okupite starešine,

   decu i odojčad.

   Neka mladoženja izađe iz svoje sobe

   i mlada iz odaje svoje.

   17 Neka sveštenici, sluge Gospodnje,

   plaču između trema i žrtvenika.

   Neka kažu: „Gospode, poštedi svoj narod!

   Ne daj sramotu na nasledstvo svoje,

   da mu se rugaju narodi.

   Zašto da se govori među narodima:

   ’Gde je Bog njihov?’"

3. SRP1865 Sveta Biblija

   12 Zato još govori Gospod:

   Obratite se k meni svim srcem svojim

   i posteći i plačući i tužeći.

   13 I razderite srca svoja,

   a ne haljine svoje,

   i obratite se ka Gospodu Bogu svom,

   jer je milostiv i žalostiv,

   spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla.

   14 Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se,

   i ostaviti iza toga blagoslov,

   dar i naliv za Gospoda Boga vašeg.

   15 Trubite u trubu na Sionu,

   naredite post,

   proglasite svetkovinu.

   16 Saberite narod,

   osveštajte sabor,

   skupite starce,

   saberite decu i koja sisaju;

   ženik neka iziđe iz svoje kleti

   i nevesta iz ložnice svoje.

   17 Između trema i oltara neka plaču sveštenici,

   sluge Gospodnje,

   i neka kažu:

   Prosti, Gospode, narodu svom,

   i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu,

   da njim ovladaju narodi;

   zašto da kažu u narodima:

   Gde im je Bog?