1 Тешко онима који смишљају безакоње

и о злу се труде на постељама својим,

и кад сване извршују,

јер им је сила у руци.

2 Желе њиве, и отимају их;

желе куће, и узимају;

чине силу човеку и кући његовој,

човеку и наследству његовом.

3 Зато овако вели Господ:

Ево, ја мислим зло том роду,

из ког нећете извући вратове своје,

нити ћете ходити поносито,

јер ће бити зло време.

4 У оно време говориће се прича о вама,

и нарицаће се жалосно говорећи:

Пропадосмо;

промени део народа мог.

Како ми узе!

Узевши њиве наше раздели.

5 Зато нећеш имати никога

ко би ти повукао уже за жреб у збору Господњем.

6 Немојте пророковати,

нека они пророкују;

ако им не пророкују,

неће одступити срамота.

7 О ти, који се зовеш дом Јаковљев,

је ли се умалио Дух Господњи?

Јесу ли то дела Његова?

Еда ли моје речи нису добре ономе који ходи право?

8 А народ се мој пре подиже као непријатељ;

преко хаљине скидате плашт с оних који пролазе не бојећи се,

који се враћају из боја.

9 Жене народа мог изгоните из милих кућа њихових,

од деце њихове отимате славу моју навек.

10 Устаните и идите,

јер ово није почивалиште;

што се оскврни,

погубиће вас погибљу великом.

11 Ако ко ходи за ветром и казује лажи говорећи:

Пророковаћу ти за вино и за силовито пиће,

тај ће бити пророк овом народу.

12 Доиста ћу те сабрати свог, Јакове,

доиста ћу скупити остатак Израиљев;

поставићу их заједно као овце восорске,

као стадо усред тора њиховог,

биће врева од људства.

13 Пред њима ће ићи који разбија;

они ће разбити и проћи кроз врата,

и изаћи ће;

и цар ће њихов ићи пред њима,

и Господ ће бити пред њима.