1 Тешко мени!

Јер сам као кад се обере летина,

као кад се пабирчи после брања виноградског;

нема грозда за јело,

раног воћа жели душа моја.

2 Неста побожног са земље

и нема правог међу људима,

сви вребају крв,

сваки лови брата свог мрежом.

3 Да чине зло обема рукама што више могу,

иште кнез;

и судија суди за плату,

и ко је велик говори опачину душе своје,

и сплећу је.

4 Најбољи је између њих као трн,

најправији је гори од трњака;

дан стражара твојих,

похођење твоје дође,

сада ће се смести.

5 Не верујте пријатељу,

не ослањајте се на вођу;

од оне која ти на крилу лежи,

чувај врата уста својих.

6 Јер син грди оца,

кћи устаје на матер своју,

снаха на свекрву своју,

непријатељи су човеку домаћи његови.

7 Али ја ћу Господа погледати,

чекаћу Бога спасења свог;

услишиће ме Бог мој.

8 Немој ми се радовати, непријатељице моја;

ако падох, устаћу;

ако седим у мраку,

Господ ће ми бити видело.

9 Подносићу гнев Господњи,

јер Му згреших,

док не расправи парбу моју

и да ми правицу;

извешће ме на видело,

видећу правду Његову.

10 Непријатељица ће моја видети,

и срам ће је покрити,

која ми говори:

Где је Господ Бог твој?

Очи ће је моје видети;

сада ће се она погазити као блато на улицама.

11 У које се време сазидају зидови твоји,

у то ће време отићи заповест надалеко;

12 У то ће време долазити к теби

од асирске до тврдих градова,

и од тврдих градова до реке,

и од мора до мора,

и од горе до горе.

13 А земља ће бити пуста са становника својих,

за плод дела њихових.

14 Паси народ свој с палицом својом,

стадо наследства свог,

које живи осамљено у шуми,

усред Кармила;

нека пасу по Васану и по Галаду,

као у старо време.

15 Као у време кад си изашао из земље мисирске

показаћу му чудеса.

16 Народи ће видети

и постидеће се од све силе своје;

метнуће руку на уста,

уши ће им заглушити.

17 Лизаће прах као змија;

као бубине земаљске дрхћући излазиће из рупа својих;

притрчаће уплашени ка Господу Богу нашем,

и Тебе ће се бојати.

18 Ко је Бог као Ти?

Који прашта безакоње

и пролази преступе остатку од наследства свог,

не држи до века гнев свој,

јер Му је мила милост.

19 Опет ће се смиловати на нас;

погазиће наша безакоња;

бацићеш у дубине морске све грехе њихове.

20 Показаћеш истину Јакову, милост Авраму,

како си се заклео оцима нашим у старо време.