1 Поврх вода хлеб свој баци

и наћи ћеш га после дана многих.

2 Дај иметак седморици, па и осморици,

јер не знаш хоће ли земљу да стигне зло?

3 Ако су облаци пуни кише,

на земљу се изручују;

падне ли дрво на југ или на север,

тамо где падне, тамо и остаје.

4 Ко у ветар гледа, одустаје од сетве;

ко облаке прати, одустаје од жетве.

5 Као што не знаш путању ветра

ни како настају кости у утроби труднице,

тако и дело Бога

који све чини не познајеш.

6 Од јутра сеј семе

и до вечери не склапај руке своје.

Јер не знаш хоће ли да успе

једно или друго,

или ће обоје испасти добро.

7 Слатко ли је светло

и добро ли је када очи у сунце гледају.

8 Јер, ако човек већ и живи многе године,

нека у свима њима радостан буде.

Али нека се сети да ће доћи многи тмурни дани.

А пролазно је све то што долази.

9 О, младићу, радуј се у младости својој!

Нека ти срце ужива док си млад,

следи његове жеље

и хтења очију својих.

Али знај да ће те због свега тога

Бог довести на суд.

10 Одбаци стрепњу из свог срца

и зло од тела свога одбаци,

јер су и младост и црна коса пролазни.