1 Боље је добро име од доброг мирисног уља

и дан смрти од дана рођења.

2 Боље је ићи у кућу ожалошћених

него у кућу где је гозба,

јер је то крај сваком човеку.

Нека то срцем својим пригрли ко живи.

3 Од смеха је стрепња боља

јер је у тужном лицу милина срцу.

4 Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,

а срце безумника у кући где је гозба.

5 Боље је слушати прекор мудрог

него кад неко слуша песму безумника.

6 Наиме, смех безумника

је попут праскања трновог грања под лонцем,

али и то је пролазно.

7 Насиље и мудрог чини лудим,

а у миту срце огрезне.

8 Крај неке ствари је бољи од њеног почетка

и дуготрпељивост од бахатости.

9 Не нагли духом до јарости,

јер јарост почива у недрима безумника.

10 Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?",

јер такво питање није мудро.

11 Мудрост је добра као и наследство

и на корист је онима које сунце обасјава.

12 Јер је у мудрости заклон

као што је у новцу заклон,

али је предност познавања мудрости у томе

што чува живот мудрих.

13 Размисли о делу Божијем:

ко је то кадар да исправи

оно што он искриви?

14 У дану добрих ствари и ти добар буди,

а у дану лоших ствари размисли о овом:

Бог је начинио обоје с разлогом,

да човек не зна шта ће бити након њега.

15 Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:

праведника који страда у својој праведности

и неправедника који истрајава у својој неправедности.

16 Не буди претерано праведан

и не чини себе премудрим.

Зашто би се упропастио?

17 Не буди претерано зао

и не буди луд.

Зашто би умро кад ти време није?

18 Добро је да се држиш овог савета,

а и претходни не испуштај из руке.

Јер ко се боји Бога спасава се од свега.

19 Мудрост мудроме пружа више снаге

него десеторици владара што су у граду.

20 Стварно, нема на земљи праведног човека

који чини добро и не греши.

21 Елем, не мари за приче што их људи причају,

да не би чуо како те твој слуга куне.

22 Јер, срце твоје зна

да си често и ти клео друге.

23 И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:

„Бићу мудар!"

Али, то је било далеко од мене.

24 Шта год да се збива је далеко и предубоко.

Ко ће то да докучи?

25 Тако сам срцем настојао да сазнам,

да истражим, да нађем мудрост и смисао,

да откријем глупост неправде

и лудост безумља.

26 И открио сам да је жена,

која је као замка и чије је срце мрежа,

од смрти горча

и да су јој руке као ланци.

Богоугодник од ње бежи

док грешника она хвата.

27 Гле, то сам открио – говори проповедник –

док сам ствари по ствари тражио смисао,

28 за којим истрајно трагам душом

и не налазим га:

од њих хиљаду човека једног сам нашао,

али жену међу свим овима нашао нисам.

29 Ето, једно сам открио:

Бог је људе створио честитима,

али они којекакве сплетке траже.