Књига проповедникова 4

8 Човек самац, без друга,

без сина и брата поред себе,

али нема краја његовом мукотрпном раду.

Очи му никада нису сите блага, па се вајка:

„За кога ја то радим,

души својој ускраћујем срећу?"

И то је пролазно

и тегобан је задатак.