15 Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, 16 а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире." Села је тамо, и гласно зајецала.
17 Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи.
19 Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака.