1 Jao lakomislenima na Sionu,

onima što su bezbrižni na gori Samariji,

onima što se zovu uglednima najboljih naroda,

a kojima dolazi dom Izrailjev!

2 Pređite u Halani, razgledajte,

pa odande idite u Amat-Rabu

i spustite se u Gat filistejski.

Jesu li ta carstva bolja od ovih

i da li su im prostranije međe od vaših međa?

3 Vi odgurujete dolazak dana zla,

a primičete vladavinu nasilja.

4 Baškarite se na ležajima od slonovače,

protežete na divanima svojim

i jedete jagnjad iz stada

i telad iz štale.

5 Drndate po harfi,

kao David sebi izmišljate instrumente.

6 Vi peharima pijete vino,

mažete se najboljim uljima

i ne bole vas Josifove razvaline.

7 Zato ćete sada otići u izgnanstvo na čelu izgnanika,

umuknuće slavlje onih što se protežu.

8 Sobom se zakleo Gospod Bog, ovako govori Gospod, Bog nad vojskama:

„Gnušam se Jakovljevog ponosa

i mrzim njegova utvrđenja.

Zato ću da predam grad

i sve u njemu."

9 Ako i desetoro ljudi preostane u jednoj kući i oni će pomreti. 10 Njihov rođak, najbliži njihov će ih uzeti da ih spali, da iznese kosti njihove iz kuće. I reći će onome u ćošku kuće: „Je li još neko sa tobom?" A on će mu odgovoriti: „Nije." I dodaće: „Tiše samo! Ne spominji Gospodnje ime!"

11 Jer, evo, Gospod zapoveda

i udariće veliku kuću i razvaliće je,

a manja će kuća pući.

12 Trče li konji po liticama?

Ore li se more volovima?

Jer, pravdu ste u otrov preokrenuli

i u pelen plod pravednosti.

13 Radujete se Lo-Devaru i govorite:

„Nismo li svojom snagom osvojili Karnajim!"

14 „Jer, evo, podižem protiv vas, o, dome Izrailjev

– govori Gospod Bog nad vojskama –

narod koji će vas tlačiti

od Levo-Amata do pustinjskog potoka."