1 Posle ovoga sam video drugog anđela kako silazi sa neba sa velikom vlašću. Njegova slava obasjala je celu zemlju. 2 Tada anđeo povika jakim glasom:

„Pade, pade, veliki Vavilon,

i postade prebivalište zlih duhova

i sklonište svih nečistih duhova,

sklonište svim nečistim pticama

i svim nečistim i mrskim zverima.

3 Jer svi su se narodi napojili

žestokim vinom njenoga bludničenja.

Carevi sveta s njom su bludničili,

a svetski se trgovci obogatili od njene silne raskoši!"

4 Zatim sam čuo drugi glas sa neba kako govori:

„Narode moj, izađi iz tog grada,

da ne budete učesnici u njegovim gresima,

i da vas ne snađu njegova zla.

5 Jer gresi se njeni nagomilaše do neba,

i Bog se setio njenih nepravdi.

6 Vratite joj istom merom,

vratite joj dvostruko više za njena dela;

ulijte joj u čašu dvostruku meru onog

što je zamešala drugima.

7 Zadajte joj muke i žalosti

onoliko koliko je sebi dala slave i raskoši!

Jer ona govori u svome srcu:

’Sedim na prestolu kao carica,

nisam udovica i žalosti neću iskusiti.’

8 Zato će se u jedan dan sručiti na nju sva ova zla:

smrt, žalost i glad.

I proždreće je vatra,

jer je silan Gospod Bog koji joj sudi."

9 Za njom će plakati i naricati svi carevi sveta koji su s njom bludničili i uživali u njenoj raskoši, kada vide dim i nju svu u plamenu. 10 Preplašeni njenim mukama, stajaće izdaleka i govoriti:

„Jao, jao, veliki grade Vavilone, silni grade,

jer u jedan čas nasta tvoj sud!"

11 A svetski će trgovci plakati i naricati za njom, jer niko više ne kupuje njihovu robu: 12 zlato, srebro, drago kamenje, bisere, tanani lan, porfiru, svilu, skerlet, razna mirisna drveta, svakovrsne posude od slonovače, predmete načinjene od skupocenog drveta, bronze, gvožđa i mramora; 13 cimet, balzam, miomiris, mirisava ulja, tamjan, vino, ulje, belo brašno, pšenicu, stoku, ovce i konje, kola, robove i ljudske duše.

14 Ostala si bez voća za kojim si čeznula, sva tvoja raskoš i sjaj propali su i više ih nećeš povratiti. 15 Trgovci koji su ovim trgovali i obogatili se od nje, stajaće izdaleka obuzeti strahom zbog njenih muka, plačući i naričući. 16 Govoriće:

„Jao, jao, veliki grade,

koji si se oblačio u lan, porfiru i skerlet,

i kitio se zlatom, dragim kamenjem i biserima!

17 U jedan čas opuste toliko bogatstvo!"

I svi kormilari, svi mornari i moreplovci, stajali su izdaleka. 18 Videvši dim koji se podiže iz grada u požaru, jadikovali su i govorili: „Koji je grad bio kao ovaj veliki grad?" 19 Oni posuše prašinu na svoje glave jadikujući i plačući:

„Jao, jao, veliki grade!

Od njegovog izobilja se obogatiše

svi koji su imali brodove na moru,

a u jedan je čas opusteo.

20 Veseli se nad njim, nebo!

Veselite se nad njim, vi sveti, apostoli i proroci,

jer ga je Bog kaznio zbog onog što je učinio vama!"

21 Tada je jedan moćni anđeo podigao kamen, velik kao mlinski, i bacio ga u more, govoreći:

„Ovako će biti bačen veliki grad Vavilon

i neće ga više biti.

22 Muzika kitariste, muzičara, flautista i trubača

neće se više čuti u tebi,

niti će se koji umetnik više naći u tebi,

a ni zvuk mlina se neće više čuti.

23 Svetlost svetiljke

neće više zasjati u tebi,

niti će se glas mladoženje i neveste

ikad čuti u tebi,

zato što su tvoji trgovci bili svetski moćnici,

i zato što je tvoje vračanje dovelo u zabludu sve narode.

24 Uz to se u tebi prolila krv proroka i svetih,

i svih onih koji su ubijeni na zemlji."