1 Zatim sam u desnici onoga što je sedeo na prestolu video svitak, ispisan iznutra i spolja. Bio je zapečaćen sa sedam pečata. 2 Tada sam video moćnog anđela kako objavljuje snažnim glasom: „Ko je dostojan da otvori svitak i da otpečati njegove pečate?" 3 I niko na nebu, na zemlji i pod zemljom nije mogao da otvori svitak i da pogleda u njega. 4 Gorko zaplakah što se niko nije našao dostojnim da otvori svitak i da pogleda u njega. 5 Jedan od starešina mi reče: „Ne plači! Evo, pobedio je Lav iz Judina plemena, Koren Davidov; on je u stanju da otvori svitak i njegovih sedam pečata."

6 Potom sam video Jagnje sred prestola, i oko njega četiri bića i starešine. Izgledalo je kao zaklano. Imalo je sedam rogova i sedam očiju, a to su sedam Božijih duhova poslatih po svoj zemlji. 7 Jagnje je prišlo onome što sedi na prestolu i uzelo svitak iz njegove desnice. 8 A kada je uzelo svitak, četiri bića i dvadeset četiri starešine padoše ničice pred Jagnjetom. Svaki od njih je imao kitaru i zlatne zdele, pune tamjana, a to su molitve svetih. 9 Oni su pevali novu pesmu:

„Dostojan si da uzmeš svitak,

i otvoriš njegove pečate,

jer si bio zaklan,

te si svojom krvlju otkupio Bogu ljude

iz svakog plemena i jezika,

naroda i narodnosti.

10 Ti si ih učinio carstvom sveštenika Bogu našemu,

i oni će vladati nad zemljom!"

11 Tada sam oko prestola video mnoštvo anđela. Čuo sam njihove glasove, i glasove bića i starešina. Anđeli, kojih je bilo na hiljade i milione, 12 klicali su snažnim glasom:

„Dostojno je Jagnje, koje je bilo zaklano,

da primi moć i bogatstvo,

mudrost i silu,

slavu, čast i blagoslov."

13 Onda sam čuo sva živa bića na nebu, na zemlji, pod zemljom i sve što živi u moru i na njemu, kako govore:

„Onome koji sedi na prestolu i Jagnjetu,

pripada blagoslov i čast, slava i vlast od sad i doveka!"

14 A četiri bića rekoše: „Amin!", a starešine padoše ničice i pokloniše se.