1 Povrh voda hleb svoj baci

i naći ćeš ga posle dana mnogih.

2 Daj imetak sedmorici, pa i osmorici,

jer ne znaš hoće li zemlju da stigne zlo?

3 Ako su oblaci puni kiše,

na zemlju se izručuju;

padne li drvo na jug ili na sever,

tamo gde padne, tamo i ostaje.

4 Ko u vetar gleda, odustaje od setve;

ko oblake prati, odustaje od žetve.

5 Kao što ne znaš putanju vetra

ni kako nastaju kosti u utrobi trudnice,

tako i delo Boga

koji sve čini ne poznaješ.

6 Od jutra sej seme

i do večeri ne sklapaj ruke svoje.

Jer ne znaš hoće li da uspe

jedno ili drugo,

ili će oboje ispasti dobro.

7 Slatko li je svetlo

i dobro li je kada oči u sunce gledaju.

8 Jer, ako čovek već i živi mnoge godine,

neka u svima njima radostan bude.

Ali neka se seti da će doći mnogi tmurni dani.

A prolazno je sve to što dolazi.

9 O, mladiću, raduj se u mladosti svojoj!

Neka ti srce uživa dok si mlad,

sledi njegove želje

i htenja očiju svojih.

Ali znaj da će te zbog svega toga

Bog dovesti na sud.

10 Odbaci strepnju iz svog srca

i zlo od tela svoga odbaci,

jer su i mladost i crna kosa prolazni.