1 Dođe mi reč Gospodnja devete godine, u desetom mesecu, desetog dana: 2 „Sine čovečiji, zabeleži ovaj dan, upravo ovaj dan, jer je car vavilonski na ovaj isti dan opseo Jerusalim. 3 Ispričaj priču odmetničkom domu. Reci im: ’Govori Gospod Bog:

Pristavi kotao; pristavi ga

i nalij vodu u njega.

4 Stavi u njega komade mesa,

sve najbolje komade, but i plećku,

i napuni ga najboljim kostima.

5 Uzmi najbolje grlo sitne stoke

i naslaži kosti* ispod njega.

Neka dobro uzavri,

tako da se i kosti skuvaju u njemu.

6 Zato govori Gospod Bog:

Teško krvničkom gradu,

kotlu koji je zagoreo,

a čija zagorelina nije uklonjena!

Isprazni ga komad po komad;

za njega se neće bacati žreb.

7 Jer njegova je krv još u njemu:

stavio ju je na golu stenu;

nije je prolio na zemlju

da je pokrije prašina.

8 I ja ću ostaviti njegovu krv

na goloj steni, nepokrivenu,

da plane gnev i da se izvrši osveta.

9 Zato govori Gospod Bog:

Teško krvničkom gradu,

jer ću naložiti veliki oganj!

10 Stavi mnogo drva,

podloži vatru,

skuvaj meso,

umešaj začine;

neka kosti zagore.

11 Zatim ga stavi praznog

na užareni ugalj da se zagreje,

tako da se bronza usija,

pa da zagorelina u njemu sagori.

12 Mukotrpan je to posao!

Zagorelina se ne skida s njega

čak ni ognjem.

13 Razvratnost je u tvojoj nečistoti! Zato što sam te čistio, a ti se nisi dala očistiti od svoje nečistote, nećeš se više očistiti od svoje nečistote, dok ne iskalim svoj gnev na tebi.

14 Ja, Gospod to sam rekao; to dolazi i to ću učiniti. Neću odustati, neću se sažaliti, neću se smilovati. Bićeš kažnjena zbog svojih puteva i svojih dela – govori Gospod Bog.’"

15 Dođe mi opet reč Gospodnja: 16 „Sine čovečiji, uzeću od tebe želju tvojih očiju jednim udarcem. A ti ne tuguj, ne plači, niti roni suze. 17 Uzdiši tiho, ne nariči za mrtvima, obmotaj turban oko svoje glave, obuj sandale na noge, ne pokrivaj svoju bradu, i ne jedi što ti spreme ljudi."

18 To sam ujutro rekao narodu, a uveče mi je umrla žena. Ujutro sam učinio kao što mi je bilo zapoveđeno.

19 Ljudi mi rekoše: „Zar nam nećeš reći šta za nas znači sve to što radiš?"

20 Ja im rekoh: „Došla mi je reč Gospodnja: 21 ’Reci domu Izrailjevom: govori Gospod Bog: evo, oskrnaviću svoje Svetilište, ponos vaše snage, uživanje vaših očiju, ono što vam duša želi, a vaši sinovi i ćerke koje ste ostavili, popadaće od mača. 22 Tada ćete učiniti kao što sam ja učinio; nećete pokrivati bradu i nećete jesti što vam spreme ljudi. 23 Turbani će vam biti na glavi a sandale na nogama. I nećete tugovati, ni plakati, nego ćete istrunuti zbog svojih krivica i uzdisati jedan pred drugim. 24 Jezekilj će vam biti znak; što je on radio, radićete i vi. A kad se to dogodi, znaćete da sam ja Gospod Bog.

25 A ti, sine čovečiji, onoga dana kada im oduzmem ponos njihove snage, uživanje njihovih očiju i ono što im duša želi, njihove sinove i ćerke, 26 tog dana će doći begunac da ti donese vest. 27 Tog dana će ti se otvoriti usta pred tim beguncem, pa ćeš progovoriti i nećeš više biti nem; ti ćeš im biti znak. Tada će znati da sam ja Gospod.’"