1 U jedanaestoj godini, trećeg meseca, prvog dana u mesecu, dođe mi reč Gospodnja: 2 „Sine čovečiji, reci faraonu, egipatskom caru, i njegovom mnoštvu:

’Kome li si sličan po svojoj veličini?

3 Pogledaj Asiriju!

Ona je bila kao kedar na Livanu:

divnih grana, senovite krošnje.

Rastom je bio veoma visok,

među oblake vrh mu se vinuo.

4 Vode su mu dale da poraste,

dubinske su ga vode uzdigle.

Oko stabla su mu tekle reke,

potoke je svoje odaslao

da napaja sve poljsko drveće.

5 Stoga je visinom nadvisio sve poljsko drveće,

mnoge su mu grane izrasle,

u dužinu su mu ogranci otišli,

od obilnih se voda razgranali.

6 U njegovim granama

gnezdile su se sve ptice nebeske,

ispod njegovih grana

rađale se sve poljske zveri,

a u njegovom hladu

sedeli svi veliki narodi.

7 Divan je bio u svojoj veličini

i dužini svojih grana,

jer mu je koren bio kraj obilnih voda.

8 Kedrovi u Božijem vrtu

nisu mogli da se mere s njim,

čempresi nisu bili ravni njegovim granama,

platani nisu mogli da se porede s njegovim granama;

nijedno drvo u Božijem vrtu

nije mu bilo ravno po lepoti.

9 Podario sam mu lepotu –

mnoge grane –

pa su mu zavidela

sva drveta edenska u Božijem vrtu.

10 Zato govori Gospod Bog: zato što se uzdigao svojim rastom, i digao svoj vrh među oblake, i poneo se u srcu zbog svoje visine, 11 predaću ga u ruke najsilnijem među narodima, da postupa s njim prema njegovoj opakosti. Zato sam ga proterao. 12 Posekli su ga stranci, najokrutniji među narodima, i ostavili ga. Sve su mu grane popadale po gorama i po svim dolinama, ogranci mu leže slomljeni po svim klisurama zemlje. Svi su narodi zemaljski otišli iz njegovog hlada i napustili ga. 13 Na njegovom oborenom stablu gnezde se sve ptice nebeske, a među njegovim granama borave sve zveri poljske. 14 To je zbog toga da se nijedno drvo kraj vode ne ponosi svojom visinom, i ne diže svoj vrh među oblake, i da nijedno navodnjavano drvo svojom visinom ne dosegne do njih. Jer svi su oni na smrt osuđeni, bačeni u najniže krajeve zemlje među sinove ljudske, s onima što silaze u raku.

15 Govori Gospod Bog: onoga dana kad je kedar sišao u Svet mrtvih*, ili podzemlje, gde prebivaju duše umrlih., upriličih tugovanje; radi njega sam bezdan pokrio i reke njegove zaustavio, te stadoše silne vode. Zbog njega sam Livan u žalost zavio, zbog njega se sve poljsko drveće osušilo. 16 Od praska njegovog pada sam potresao sve narode kada sam ga survao u Svet mrtvih, s onima što silaze u raku. Tada se sve drveće edensko, najprobranije i najbolje na Livanu, sve što vodu prima, utešilo u najdubljim delovima pod zemljom. 17 U Svet mrtvih siđoše i oni što su pali od mača, mišica njegova, i oni koji su sedeli pod njegovim hladom.

18 Eto kome si sličan po slavi i veličini! S edenskim si drvećem survan u najniže krajeve pod zemljom. Stoga ćeš leći među neobrezane, među one koji padoše od mača.

To je faraon i sve njegovo mnoštvo – govori Gospod Bog.’"