1 Jao onima koji zlo spremaju,

koji kuju nepravdu na posteljama svojim!

Kad osvane, onda to i čine,

jer je sila u ruci njihovoj.

2 Zažele njive – otimaju ih;

i kuće – oduzimaju ih.

Oni tlače čoveka i dom njegov,

čoveka i njegovo nasledstvo.

3 Zato ovako kaže Gospod:

„Evo, rodu ovom spremam zlo.

Iz njega nećete svoje vratove izvući

i nećete nadmeno ići,

jer će doći vreme zla.

4 Toga će dana o vama s podsmehom pričati,

naricaće naricaljku:

’Zbilo se – reći će. Satrveni smo sasvim.

Menjao je deo naroda moga.

Kako ga je otrgnuo od mene!

Naša je polja dao otpadnicima.’"

5 Zato nećeš imati nikoga ko bi ti žrebom

merio užetom zemlju u zboru Gospodnjem.

6 „Ne penite proroštvima" – prorokuju oni –

„Ne prorokujte o tim stvarima!

Neće se na nas obrušiti."

7 Kažeš li ti, o, dome Jakovljev:

„Je li Duh Gospodnji nestrpljiv?

To li su njegova dela?"

„Ne čine li moje reči dobro

onome koji ispravno živi?

8 Koliko juče moj se narod podigao

kao neprijatelj.

Skidate sa haljine plašt

onima koji spokojno prolaze,

kao oni koji se iz bitke vraćaju.

9 Žene mog naroda terate

iz njihovih voljenih kuća,

od njihove dece slavu moju

doveka uzimate.

10 Ustanite i idite

jer ovo nije mesto počinka.

Zato što je nečisto,

biće razoreno i biće to strahovito razaranje.

11 Ako čovek lažov, što ide niz vetar, slaže –

prorokovaću ti o vinu i žestokom piću –

taj će biti prorok ovom narodu.

12 Zaista, okupiću, Jakove, sve vas.

Zaista, zajedno ću okupiti ostatak Izrailjev.

Učiniću ih poput ovaca u toru,

poput stada posred paše njegove,

da od ljudi bude larma.

13 Pred njima će ići onaj što prodire,

pa će i oni prodrti, proći kroz vrata i izaći kroz njih.

Njihov će car ići pred njima

i Gospod na njihovom čelu."