1 Dogodiće se u poslednje dane

i gora Doma Gospodnjeg

biće postavljena vrh gora,

i uzvišena iznad bregova.

Puci prema njoj će se sticati.

2 Mnogi narodi će hodati i govoriti:

„Hajde, popnimo se na goru Gospodnju

i u Dom Boga Jakovljeva,

te da nas on nauči putevima svojim,

i da mi hodamo stazama njegovim."

Jer će poučenje izaći sa Siona,

i reč Gospodnja iz Jerusalima.

3 Pa će on biti sudija među mnogim narodima,

i on će biti merodavan za narode moćne i daleke;

te će oni mačeve prekovati u raonike,

a koplja u srpove.

Neće više narod protiv naroda podizati mačeve,

niti će se više učiti ratovanju.

4 Svako će da prebiva pod svojom lozom

i pod svojom smokvom,

a neće biti nikog da ih plaši,

jer su tako kazala usta Gospoda nad vojskama.

5 Jer svi će narodi hoditi,

svako u ime svoga boga,

a mi ćemo hoditi u ime Gospoda,

našeg Boga u veke vekova.

6 „Toga dana – govori Gospod –

okupiću hrome,

sabraću proterane

kojima sam naudio.

7 Od hromih ću načiniti ostatak

i od proteranih narod moćan.

I Gospod će nad njima da vlada

na gori Sion od sad pa doveka.

8 A ti, o, kulo stada,

uporište ćerke sionske,

tebi će doći i stići ti vlast,

pređašnje carstvo ćerke Jerusalima."

9 Zašto sada tako jako vičeš?

Zar u tebi nema cara?

Jesu li ti propali savetnici

pa te je obuzeo bol kao porodilju?

10 Savij se i napni, o, ćerko sionska,

kao porodilja,

jer ćeš sada izaći iz grada

i živećeš na polju.

Otići ćeš u Vavilon

i tamo će te izbaviti,

tamo će te otkupiti Gospod

iz ruku tvojih neprijatelja.

11 A sada su se protiv tebe

okupili narodi mnogi,

koji govore: „Oskrnavimo je!

I nek nam se oči naslađuju Sionom."

12 Ali oni ne znaju naume Gospodnje

i njegove odluke ne shvataju,

jer on ih sakuplja ko snoplje po gumnu.

13 „Ustani i vrši, o, ćerko sionska!

Načiniću ti gvozdeni rog

i bronzana kopita

da smrviš narode mnoge."

Gospodu ćeš da posvetiš njihovu otimačinu,

i njihovo blago Gospodu sve zemlje.