1 Od mrtvih muva usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko,

tako od malo ludosti cena mudrosti i slavi.

2 Srce je mudrom s desne strane,

a ludom je s leve strane.

3 Bezumnik i kad ide putem, bez razuma je

i kazuje svima da je bezuman.

4 Ako se podigne na te gnev onog koji vlada, ne ostavljaj mesto svoje,

jer blagost uklanja velike grehe.

5 Ima zlo koje videh pod suncem, kao pogreška koja dolazi od vladaoca: 6 Ludost se posađuje na najviše mesto, i bogati sede na niskom mestu. 7 Videh sluge na konjima, a knezovi idu pešice, kao sluge.

8 Ko jamu kopa, u nju će pasti,

i ko razvaljuje ogradu, uješće ga zmija.

9 Ko odmiče kamenje, udariće se o njih,

ko cepa drva, nije miran od njih.

10 Kad se zatupi gvožđe i oštrice mu se ne naoštre, tada treba više snage;

ali mudrost može bolje popraviti.

11 Ako ujede zmija pre bajanja,

ništa neće pomoći bajač.

12 Reči iz usta mudrog ljupke su,

a bezumnog proždiru usne njegove.

13 Početak je rečima usta njegovih ludost,

a svršetak govoru njegovom zlo bezumlje.

14 Jer ludi mnogo govori, a čovek ne zna šta će biti;

i ko će mu kazati šta će posle njega biti?

15 Lude mori trud njihov,

jer ne znaju ni u grad otići.

16 Teško tebi, zemljo,

kad ti je car dete

i knezovi tvoji rano jedu!

17 Blago tebi, zemljo,

kad ti je car plemenit

i knezovi tvoji jedu na vreme

da se potkrepe, a ne da se opiju.

18 S lenjosti ugiblje se krov

i s nemarnih ruku prokapljuje kuća.

19 Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli žive,

a novci vrše sve.

20 Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, u kojoj spavaš, ne psuj bogatog,

jer ptica nebeska odneće glas i šta krila ima dokazaće reč.