1 Baci hleb svoj povrh vode;

jer ćeš ga naći posle mnogo vremena.

2 Razdeli sedmorici i osmorici;

jer ne znaš kakvo će zlo biti na zemlji.

3 Kad se napune oblaci,

prosipaju dažd na zemlju,

i ako padne drvo na jug ili na sever,

gde padne drvo onde će ostati.

4 Ko pazi na vetar, neće sejati,

i ko gleda na oblake, neće žeti.

5 Kako ne znaš koji je put vetru ni kako postaju kosti u utrobi trudne žene, tako ne znaš dela Božijeg i kako tvori sve.

6 Iz jutra sej seme svoje i uveče nemoj da ti počivaju ruke, jer ne znaš šta će biti bolje, ovo ili ono, ili će oboje biti jednako dobro.

7 Slatka je svetlost, i dobro je očima gledati sunce. 8 Ali da čovek živi mnogo godina i svagda se veseli, pa se opomene dana tamnih kako će ih biti mnogo, sve što je bilo biće taština.

9 Raduj se, mladiću, za mladosti svoje, i neka se veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oči tvoje gledaju; ali znaj da će te za sve to Bog izvesti na sud.

10 Ukloni dakle žalost od srca svog, i odrini zlo od tela svog, jer je detinjstvo i mladost taština.