1 Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 2 Sine čovečji prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod:

Ridajte: Jaoh dana!

3 Jer je blizu dan,

blizu je dan Gospodnji,

oblačan dan,

vreme narodima.

4 I mač će doći na Misir,

i strah će biti u etiopskoj,

kad stanu padati pobijeni u Misiru,

kad se zarobi mnoštvo njegovo

i raskopaju se temelji njegovi.

5 Etiopljani i Puteji i Ludeji i sva mešavina i Huveji i sinovi zemalja među kojima je vera, pašće s njima od mača.

6 Ovako veli Gospod:

Pašće koji podupiru Misir,

i ponos sile njegove oboriće se,

od kule sinske pašće u njemu,

govori Gospod Gospod.

7 I biće pusti među pustim zemljama,

i gradovi će njegovi biti među pustim gradovima.

8 I poznaće da sam ja Gospod

kad zapalim oganj u Misiru

i svi se pomoćnici njegovi satru.

9 U onaj će dan izaći poslanici od mene na lađama da uplaše etiopsku bezbrižnu, i biće među njima strah velik kao dana misirskog; jer evo, ide.

10 Ovako veli Gospod Gospod:

Pogubiću mnoštvo misirsko

rukom Navuhodonosora cara vavilonskog.

11 On i narod njegov s njim,

najljući između naroda,

biće dovedeni da zatru zemlju,

i izvući će mačeve svoje na Misir

i napuniće zemlju pobijenih.

12 I isušiću reke,

i predaću zemlju u ruke zlim ljudima;

i opusteću zemlju i šta je u njoj

rukom tuđinskom.

Ja Gospod govorih.

13 Ovako veli Gospod Gospod:

i gadne ću bogove potrti,

i istrebiću likove u Nofu,

i neće više biti kneza iz zemlje misirske,

i pustiću strah u zemlju misirsku.

14 I opustošiću Patros,

i upaliću Soan,

i izvršiću sud na Novu.

15 I izliću gnev svoj na Sin, grad misirski,

i istrebiću ljudstvo u Novu.

16 Kad zapalim oganj u Misiru,

ljuto će se uzmučiti Sin,

i Nov će se raspasti,

i Nof će biti u teskobi svaki dan.

17 Mladići avinski i pi-vesetski pašće od mača,

a devojke će otići u ropstvo.

18 I u Tafnesu će pomrknuti dan

kad polomim onde prevornice misirske

i nestane u njemu ponosa sile njegove;

oblak će ga pokriti;

a kćeri će njegove otići u ropstvo.

19 I izvršiću sudove na Misiru,

i oni će poznati da sam ja Gospod.

20 Opet jedanaeste godine, prvog meseca, sedmog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći: 21 Sine čovečji, slomih mišicu Faraonu caru misirskom, i eto neće se zaviti da se leči, neće se metnuti zavoj niti će se zaviti da bi se okrepila i mogla držati mač. 22 Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo me na Faraona cara misirskog, i slomiću mu mišice, i zdravu i slomljenu, i izbiću mu mač iz ruke. 23 I rasejaću Misirce po narodima, i razasuću ih po zemljama. 24 I ukrepiću mišicu caru vavilonskom, i daću mu u ruku svoj mač, i polomiću mišice Faraonu, i ječaće pred njim kao što ječi čovek ranjen na smrt. 25 Da, ukrepiću mišice caru vavilonskom, a Faraonu će mišice klonuti, i poznaće se da sam ja Gospod, kad dam mač svoj u ruku caru vavilonskom da njim zamahne na zemlju misirsku. 26 I rasejaću Misirce među narodima i razasuću ih po zemljama, i poznaće da sam ja Gospod.