Mateus 25

14 Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje; 15 i jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah. 16 A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata. 17 Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva. 18 A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog. 19 A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima. 20 I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima. 21 A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog. 22 A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima. 23 A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog. 24 A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao; 25 pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje. 26 A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao: 27 Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom. 28 Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata. 29 Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega. 30 I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.