5 Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу. 8 А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?
11 И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.
23 И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји. 27 Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила. 28 Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу.
И поклонише се онде Господу.