Prva knjiga Samuilova koja se zove i Prva knjiga o carevima 1:5,8,11,23,27,28

Em outras traduções

1. DK Bíblia Sérvia Daničić-Karadžić

   5 Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу. 8 А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?

   11 И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.

   23 И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји. 27 Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила. 28 Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу.

   И поклонише се онде Господу.

2. ONSP-CYRL Nova Tradução Sérvia Aberta

   5 Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. 8 Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?"

   11 Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе."

   23 Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч." Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила.

   27 За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. 28 Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив." Тада се поклонише Господу.

3. ONSP Nova Tradução Sérvia, Direitos Abertos

   5 Međutim, Ani je dao dva žrtvena dela, zato što ju je voleo, iako joj je Gospod zatvorio matericu. 8 Njen muž joj je govorio: „Ana, zašto plačeš? Zašto ne jedeš? Zašto ti je srce tužno? Nisam li ti ja važniji od deset sinova?"

   11 Tada se zavetovala rekavši: „Gospode nad vojskama! Ako zaista pogledaš na muku svoje sluškinje i setiš me se, i ne zaboraviš svoju sluškinju, nego daš svojoj sluškinji muško čedo, ja ću ga dati Gospodu za sve dane njegovog života, te britva neće preći preko njegove glave."

   23 Elkana reče svojoj ženi: „Učini što ti se čini dobrim. Ostani dok ga ne odojiš. Samo neka Gospod ispuni svoju reč." Tako je žena ostala kući i dojila svog sina, dok ga nije odojila.

   27 Za ovog dečaka sam se molila, i Gospod mi je dao ono što sam tražila od njega. 28 Zato ga ja dajem natrag Gospodu, da pripada Gospodu dok je živ." Tada se pokloniše Gospodu.