5 Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. 8 Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?"
11 Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе."
23 Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч." Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила.
27 За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. 28 Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив." Тада се поклонише Господу.