1 Јао лакомисленима на Сиону,

онима што су безбрижни на гори Самарији,

онима што се зову угледнима најбољих народа,

а којима долази дом Израиљев!

2 Пређите у Халани, разгледајте,

па оданде идите у Амат-Рабу

и спустите се у Гат филистејски.

Јесу ли та царства боља од ових

и да ли су им пространије међе од ваших међа?

3 Ви одгурујете долазак дана зла,

а примичете владавину насиља.

4 Башкарите се на лежајима од слоноваче,

протежете на диванима својим

и једете јагњад из стада

и телад из штале.

5 Дрндате по харфи,

као Давид себи измишљате инструменте.

6 Ви пехарима пијете вино,

мажете се најбољим уљима

и не боле вас Јосифове развалине.

7 Зато ћете сада отићи у изгнанство на челу изгнаника,

умукнуће славље оних што се протежу.

8 Собом се заклео Господ Бог, овако говори Господ, Бог над војскама:

„Гнушам се Јаковљевог поноса

и мрзим његова утврђења.

Зато ћу да предам град

и све у њему."

9 Ако и десеторо људи преостане у једној кући и они ће помрети. 10 Њихов рођак, најближи њихов ће их узети да их спали, да изнесе кости њихове из куће. И рећи ће ономе у ћошку куће: „Је ли још неко са тобом?" А он ће му одговорити: „Није." И додаће: „Тише само! Не спомињи Господње име!"

11 Јер, ево, Господ заповеда

и удариће велику кућу и развалиће је,

а мања ће кућа пући.

12 Трче ли коњи по литицама?

Оре ли се море воловима?

Јер, правду сте у отров преокренули

и у пелен плод праведности.

13 Радујете се Ло-Девару и говорите:

„Нисмо ли својом снагом освојили Карнајим!"

14 „Јер, ево, подижем против вас, о, доме Израиљев

– говори Господ Бог над војскама –

народ који ће вас тлачити

од Лево-Амата до пустињског потока."