1 Ово ми је показао Господ Бог. Гле, саздао је скакавце кад пролећни усеви почињу да ничу. И гле, то су усеви након царске косидбе! 2 И тако су попасли све биље по земљи, а ја сам рекао: „О, Господе Боже, молим те опрости! Али, како ће се дићи Јаков кад је тако нејак?"

3 Господ се сажалио због овог.

„Неће тако бити" – рекао је Господ.

4 Ово ми је показао Господ Бог. Гле, Господ Бог је позвао огањ да суди и он прогута големи бездан и прогута поље. 5 А ја сам рекао: „О, Господе Боже, молим те опрости! Али, како ће се дићи Јаков кад је тако нејак?"

6 Господ се сажалио због овог.

„Неће ни ово тако бити" – рекао је Господ.

7 Ово ми је показао Господ Бог. Гле, Господ је стајао на зиду прављеном по виску, а у руци му је био висак. 8 И рекао ми је Господ: „Амосе, шта видиш?"

Одговорио сам: „Висак."

Господ узврати: „Ево, постављам висак усред свог народа Израиља и више им не попуштам.

9 Опустеће Исакове узвишице

и светилишта Израиљева ће се срушити.

А ја ћу мачем да устанем на дом Јеровоамов."

10 Амасија, свештеник из Ветиља, је поручио Јеровоаму, цару Израиља: „Знаш, против тебе се уротио Амос усред дома Израиљевог. Земља не може да трпи његове речи! 11 Ево шта каже Амос:

’Јеровоам ће скончати од мача,

а Израиљ из своје земље

сигурно иде у изгнанство.’"

12 Амасија је рекао Амосу: „Одлази, видеоче! Бежи у Јудину земљу па тамо једи хлеба и пророкуј! 13 А у Ветиљу не смеш више да пророкујеш јер је ово царево светилиште и престоница суверена."

14 Амос је одговорио Амасији речима: „Нисам био ни пророк ни пророков син. Био сам сточар и дивље смокве сам гајио. 15 Господ ме је узео од стада и рекао ми је Господ: ’Иди, пророкуј Израиљу, мом народу.’ 16 И сада чуј Господњу реч: ти кажеш:

’Не пророкуј против Израиља

и не жвали против дома Исаковог.’

17 Зато овако каже Господ:

’Жена ће ти постати градска блудница,

а синови твоји и твоје ћерке ће пасти од мача.

Твоје ће се имање ужетом премерити и разделити,

а ти ћеш умрети на нечистом тлу.

А Израиљ ће сигурно из своје земље

отићи у изгнанство.’"