1 Ово ми је показао Господ Бог. Гле, корпа летњег воћа. 2 Казао ми је: „Амосе, шта видиш?"

Одговорио сам: „Корпу летњег воћа."

Господ узврати: „Мом народу, Израиљу, дошао је крај* и ја више нећу да му попуштам.

3 На тај дан ће лелек бити храмска песма – говори Господ Бог – посвуда ће бити разбацани многи лешеви. Тише само!

4 Чујте ово, о, ви што газите убогога

и сатирете понизне у земљи!

5 Говорите:

’Када ће се завршити младина

да продајемо жито,

и субота, да отворимо житнице;

да закидамо на мери,

варамо на теговима

и подваљујемо непоштеним теразијама;

6 да за сребро купујемо сиромаха

и убогог за сандале,

да продајемо житне трице.’"

7 Господ се заклео поносом Јаковљевим: „Довека заборавити нећу сва њихова дела.

8 Зар се земља због тога неће задрмати

и закукати свако живи на њој?

Подиће се на њој све попут Нила,

набујаће и опашће

као Нил египатски.

9 И тога дана ћу дати да сунце зађе у подне,

и донећу земљи помрчину у по бела дана

– говори Господ.

10 Окренућу ваше светковине у жалопојку

и све песме ваше у нарицаљку.

Сва ћу бедра ваша обући у кострет

и оћелавићу сваку главу.

Учинићу жалопојку као за јединцем

и крај тога као дан горчине.

11 Гле, долазе дани – говори Господ Бог –

када ћу послати глад на земљу.

Али не глад за хлебом, не жеђ за водом,

већ за слушањем речи Господњих!

12 Тумараће од мора до мора

и од севера до истока.

Лутаће с једног краја на други,

тражиће реч Господњу и неће је наћи.

13 Тога ће дана

од жеђи смалаксати

лепе девојке и младићи,

14 они који се заклињу идолом Самарије

и говоре: ’Жив био твој бог, о, Дане!

Жив био пут у Вир-Савеју!’

И онда ће пасти и више се неће дићи."