1 Соломонова песма над песмама.

2 Пољупцем усана својих ме пољуби,

јер је твоја љубав боља од вина.

3 Мирис је твоје помасти диван,

име је твоје као уље изливено

и зато те воле девојке.

4 Поведи ме са собом, побегнимо!

Нек ме цар уведе у одаје своје.

Радоваћемо се и уживаћемо у теби.

Славићемо твоју љубав више него вино.

Добро је што те оне воле.

5 Тамнопута сам али љупка,

ћерке јерусалимске,

као шатори кедарски,

као крила Соломонових шатора.

6 Не гледајте ме што сам тамнопута,

јер ме је сунце опалило.

Моја су браћа љута на мене.

Поставили су ме да винограде чувам,

а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.

7 Кажи ми, ти кога душа моја воли,

где ти стадо пасе

и где ти у подне пландује?

Зашто да се велом покривам*

међу стадима пријатеља твојих?

8 Ако не знаш, о, најлепша међу женама,

иди по трагу стада

па напасај козлиће своје

крај пастирских коначишта.

9 О, вољена моја, ти си као моја ждребица

међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!

10 Лепи су ти образи окићени ланчићима,

а на врату ти огрлице.

11 Сковаћемо ти наруквице златне

и украсити сребром.

12 Док је цар за столом својим,

мирисом својим мој нард одаје.

13 Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,

то је мени мој вољени.

14 Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,

то је мени мој вољени.

15 Како ли си лепа, о, вољена моја!

Лепа си, а очи су ти голубице.

16 Како си згодан, о, вољени мој, и мио!

Ево, постеља је наша бујна трава.

17 Кедрови су греде куће наше,

а чемпреси рогови крова.