1 Тражила сам у ноћима на постељи својој

оног кога воли душа моја,

тражила сам

и нисам га нашла.

2 Устаћу, град ћу обиграти,

по улицама и по трговима ћу тражити

оног кога душа моја воли.

И тражила сам га, али га нисам нашла.

3 Нашли су ме стражари што обилазе град:

„Јесте ли видели онога

кога воли душа моја?"

4 И тек што сам их мало прошла,

нашла сам оног ког ми душа воли.

Зграбила сам га и пуштала га нисам

све док га нисам довела до куће мајке моје,

до одаје оне што ме је родила.

5 Ћерке јерусалимске, заклињем вас

ланадима и кошутама пољским,

не будите и не дижите моју љубав

док јој се не прохте.

6 Шта се то из пустиње диже

ко облаци дима,

намирисано смирном, тамјаном

и свим мирисним помастима трговачким?

7 Гле, то је лежаљка Соломонова,

а око ње су шездесет делија,

неки од јунака Израиља.

8 Сваки од њих мач је дограбио,

ратовању су вични;

сваком од њих мач о бедру,

због ноћних страхота.

9 Од стабала ливанских је себи

носиљку начинио цар Соломон.

10 Од сребра јој је начинио мотке,

наслон од злата,

седиште од скерлета,

а унутрашњост су јој кожом* обложиле ћерке јерусалимске.

11 Изађите и гледајте,

о, ћерке сионске, цара Соломона

с круном којом га окрунила мајка његова

на дан његовог венчања,

на дан када му се срце радовало!