1 Како су љупка стопала твоја у сандалама,

о, ћерко великашка!

Облине бокова твојих су као драгуљи,

као рукотворина уметника.

2 Пупак ти је ко округли пехар

коме никад не зафали вина;

стомак ти је ко снопић пшенице

окружен љиљанима.

3 Груди су твоје као ланад,

близанци срнини.

4 Врат ти је као кула од слоноваче,

очи језерца Есевона на вратима ватравимским;

нос ти је као кула ливанска

што гледа на Дамаск.

5 Глава је твоја попут Кармила,

коса ти је као царски скерлет.

У локне се твоје цар уплео.

6 Како си лепа!

Како си љупка вољена у својим чарима!

7 Стас ти је као дрво палме,

а груди ти ко гроздови.

8 Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,

држао се за стабљике њеног воћа."

Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,

дах носа твога ко мирис јабука.

9 Уста су твоја као добро вино.

Оно глатко клизи моме вољеноме,

оно нежно цури са усана оних што спавају.

10 Ја припадам моме вољеноме,

а он за мном жуди.

11 Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,

хајде да ноћимо по селима!

12 Дигнимо се рано, хајдемо у винограде

да видимо је ли пропупила лоза,

да ли се расцветала,

јесу ли се расцветали нарови.

И тамо ћу ти дати љубав своју.

13 Мандрагоре одишу мирисом,

а на вратима је нашим све пробрано воће.

А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,

о, вољени мој!