Cânticos 2

Она

1 Ја сам шафран са Сарона

и љиљан из долина.

Он

2 Какав је љиљан међу трњем,

таква је вољена моја међу девојкама.

Она

3 Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,

такав је вољени мој међу момцима.

За хладом његовим чезнем, да седнем,

да плодом његовим осладим непце своје.

4 Унео ме је у кућу вина,

љубав је његова застава нада мном.

5 Крепите ме сувим грожђем,

јабукама ме освежите,

јер сам од љубави клонула.

6 Левица му је под главом мојом,

а десницом ме грли.

7 Ћерке јерусалимске, заклињем вас

ланадима и кошутама пољским,

не будите и не дижите моју љубав

док јој се не прохте.

8 Чуј гласа вољеног мога!

Ево, долази,

поскакује по брдима

и горе прескаче.

9 Као газела и као срндаћ мој је вољени.

Гле, ено га стоји иза нашег зида,

провирује са прозора,

кроз решетке гледа.

10 А мој вољени ми одговори, рече ми:

„Устани, вољена моја,

дођи, најлепша моја!

11 Ево, зима је прошла

и киша умину, прође.

12 Земља је процветала,

стиже време орезивања*2,12 Или: певања, што је одлика игре једнакозвучних речи.,

по нашој се земљи

чује цвркут грлице.

13 Плодови рани пупе на смоквином стаблу,

виногради цвату и мирисом одишу.

Устани и дођи,

о, вољена моја, дођи!"

Он

14 Голубице моја у раселини стене,

заклоњена у врлети.

Дај ми да ти видим лице!

Дај ми гласа да ти чујем,

јер је глас твој меден

и лице је твоје љупко.

15 Лисице нам похватајте,

лисичиће што сатиру винограде,

јер наш је виноград у цвату.

Она

16 Мој је драги мој и ја сам његова,

међу љиљанима он пасе.

17 Врати се док дан не мине

и сенке не ишчиле.

Као срна буди, о, вољени мој,

као срндаћ на брдима што нас деле.