Ona

1 Ja sam šafran sa Sarona

i ljiljan iz dolina.

On

2 Kakav je ljiljan među trnjem,

takva je voljena moja među devojkama.

Ona

3 Kao stablo jabuke među šumskim drvećem,

takav je voljeni moj među momcima.

Za hladom njegovim čeznem, da sednem,

da plodom njegovim osladim nepce svoje.

4 Uneo me je u kuću vina,

ljubav je njegova zastava nada mnom.

5 Krepite me suvim grožđem,

jabukama me osvežite,

jer sam od ljubavi klonula.

6 Levica mu je pod glavom mojom,

a desnicom me grli.

7 Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas

lanadima i košutama poljskim,

ne budite i ne dižite moju ljubav

dok joj se ne prohte.

8 Čuj glasa voljenog moga!

Evo, dolazi,

poskakuje po brdima

i gore preskače.

9 Kao gazela i kao srndać moj je voljeni.

Gle, eno ga stoji iza našeg zida,

proviruje sa prozora,

kroz rešetke gleda.

10 A moj voljeni mi odgovori, reče mi:

„Ustani, voljena moja,

dođi, najlepša moja!

11 Evo, zima je prošla

i kiša uminu, prođe.

12 Zemlja je procvetala,

stiže vreme orezivanja*2,12 Ili: pevanja, što je odlika igre jednakozvučnih reči.,

po našoj se zemlji

čuje cvrkut grlice.

13 Plodovi rani pupe na smokvinom stablu,

vinogradi cvatu i mirisom odišu.

Ustani i dođi,

o, voljena moja, dođi!"

On

14 Golubice moja u raselini stene,

zaklonjena u vrleti.

Daj mi da ti vidim lice!

Daj mi glasa da ti čujem,

jer je glas tvoj meden

i lice je tvoje ljupko.

15 Lisice nam pohvatajte,

lisičiće što satiru vinograde,

jer naš je vinograd u cvatu.

Ona

16 Moj je dragi moj i ja sam njegova,

među ljiljanima on pase.

17 Vrati se dok dan ne mine

i senke ne iščile.

Kao srna budi, o, voljeni moj,

kao srndać na brdima što nas dele.