1 Solomonova pesma nad pesmama.

2 Poljupcem usana svojih me poljubi,

jer je tvoja ljubav bolja od vina.

3 Miris je tvoje pomasti divan,

ime je tvoje kao ulje izliveno

i zato te vole devojke.

4 Povedi me sa sobom, pobegnimo!

Nek me car uvede u odaje svoje.

Radovaćemo se i uživaćemo u tebi.

Slavićemo tvoju ljubav više nego vino.

Dobro je što te one vole.

5 Tamnoputa sam ali ljupka,

ćerke jerusalimske,

kao šatori kedarski,

kao krila Solomonovih šatora.

6 Ne gledajte me što sam tamnoputa,

jer me je sunce opalilo.

Moja su braća ljuta na mene.

Postavili su me da vinograde čuvam,

a ja svoj sopstveni vinograd sačuvala nisam.

7 Kaži mi, ti koga duša moja voli,

gde ti stado pase

i gde ti u podne planduje?

Zašto da se velom pokrivam*

među stadima prijatelja tvojih?

8 Ako ne znaš, o, najlepša među ženama,

idi po tragu stada

pa napasaj kozliće svoje

kraj pastirskih konačišta.

9 O, voljena moja, ti si kao moja ždrebica

među faraonovim upregnutim ždrepcima!

10 Lepi su ti obrazi okićeni lančićima,

a na vratu ti ogrlice.

11 Skovaćemo ti narukvice zlatne

i ukrasiti srebrom.

12 Dok je car za stolom svojim,

mirisom svojim moj nard odaje.

13 Smotuljak smirne što noći međʼ grudima mojim,

to je meni moj voljeni.

14 Struk kane u cvatu iz vinograda En-Gedija,

to je meni moj voljeni.

15 Kako li si lepa, o, voljena moja!

Lepa si, a oči su ti golubice.

16 Kako si zgodan, o, voljeni moj, i mio!

Evo, postelja je naša bujna trava.

17 Kedrovi su grede kuće naše,

a čempresi rogovi krova.