1 Gde je otišao voljeni tvoj,

o, najlepša među ženama?

Kuda se okrenuo voljeni tvoj

da ga tražimo sa tobom?

2 Voljeni je moj sišao u vrt svoj,

na leje začina,

da pase po vrtovima

i ljiljane bere.

3 Ja pripadam mome voljenome

i meni pripada moj voljeni

koji pase među ljiljanima.

4 Lepa si, voljena moja,

kao Tersa ljupka i kao Jerusalim,

strahovita kao vojska s barjacima.

5 Oči svoje s mene skreni

jer me zaluđuju,

a kosa ti je poput stada koza

što se spušta niz Galad.

6 Zubi su ti kao stado ovaca

što dolazi sa kupanja.

Svaka od njih blizance nosi

i jalove među njima nema.

7 Kao kriška nara

čelo je tvoje iza vela tvoga.

8 Neka je šezdeset carica,

osamdeset inoča

i nebrojeno mladih žena;

9 alʼ je jedna golubica moja bez mane.

Ona je ljubimica majke svoje,

miljenica one što je rodi.

Videle su je devojke i blaženom je prozvale,

a carice i inoče su je hvalile.

10 Ko je ona što se javlja kao zora,

lepa kao puni mesec, ko sunce bez mane,

strahovita kao vojska s barjacima?

11 Sišao sam u orašnjak,

pregledao izdanke u dolu,

da vidim hoće li da propupi loza

i nar da procveta.

12 Alʼ me duša, a da nisam znao,

posadi na kola mojih velikaša.

13 Vrati se! Vrati se, o, Sulamko!

Vrati se, vrati da te pogledamo!

Zašto da gledate u Sulamku

kao u igru dva tabora.