1 Tražila sam u noćima na postelji svojoj

onog koga voli duša moja,

tražila sam

i nisam ga našla.

2 Ustaću, grad ću obigrati,

po ulicama i po trgovima ću tražiti

onog koga duša moja voli.

I tražila sam ga, ali ga nisam našla.

3 Našli su me stražari što obilaze grad:

„Jeste li videli onoga

koga voli duša moja?"

4 I tek što sam ih malo prošla,

našla sam onog kog mi duša voli.

Zgrabila sam ga i puštala ga nisam

sve dok ga nisam dovela do kuće majke moje,

do odaje one što me je rodila.

5 Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas

lanadima i košutama poljskim,

ne budite i ne dižite moju ljubav

dok joj se ne prohte.

6 Šta se to iz pustinje diže

ko oblaci dima,

namirisano smirnom, tamjanom

i svim mirisnim pomastima trgovačkim?

7 Gle, to je ležaljka Solomonova,

a oko nje su šezdeset delija,

neki od junaka Izrailja.

8 Svaki od njih mač je dograbio,

ratovanju su vični;

svakom od njih mač o bedru,

zbog noćnih strahota.

9 Od stabala livanskih je sebi

nosiljku načinio car Solomon.

10 Od srebra joj je načinio motke,

naslon od zlata,

sedište od skerleta,

a unutrašnjost su joj kožom* obložile ćerke jerusalimske.

11 Izađite i gledajte,

o, ćerke sionske, cara Solomona

s krunom kojom ga okrunila majka njegova

na dan njegovog venčanja,

na dan kada mu se srce radovalo!