1 Kako su ljupka stopala tvoja u sandalama,

o, ćerko velikaška!

Obline bokova tvojih su kao dragulji,

kao rukotvorina umetnika.

2 Pupak ti je ko okrugli pehar

kome nikad ne zafali vina;

stomak ti je ko snopić pšenice

okružen ljiljanima.

3 Grudi su tvoje kao lanad,

blizanci srnini.

4 Vrat ti je kao kula od slonovače,

oči jezerca Esevona na vratima vatravimskim;

nos ti je kao kula livanska

što gleda na Damask.

5 Glava je tvoja poput Karmila,

kosa ti je kao carski skerlet.

U lokne se tvoje car upleo.

6 Kako si lepa!

Kako si ljupka voljena u svojim čarima!

7 Stas ti je kao drvo palme,

a grudi ti ko grozdovi.

8 Zato kažem: „Ja bih se na palmu peo,

držao se za stabljike njenog voća."

Nek mi tvoje grudi budu ko grozdovi na vinovoj lozi,

dah nosa tvoga ko miris jabuka.

9 Usta su tvoja kao dobro vino.

Ono glatko klizi mome voljenome,

ono nežno curi sa usana onih što spavaju.

10 Ja pripadam mome voljenome,

a on za mnom žudi.

11 Dođi, voljeni moj! Hajdemo u polja,

hajde da noćimo po selima!

12 Dignimo se rano, hajdemo u vinograde

da vidimo je li propupila loza,

da li se rascvetala,

jesu li se rascvetali narovi.

I tamo ću ti dati ljubav svoju.

13 Mandragore odišu mirisom,

a na vratima je našim sve probrano voće.

A ja sam za tebe sačuvala i novo i staro,

o, voljeni moj!