1 Pravedan si, Gospode,

kad god ti se tužim,

ali ću ipak da ti govorim o pravdi:

Zašto su napredni putevi pokvarenjaka?

Zašto likuju svi podli zlotvori?

2 Ti si ih posadio i već se ukoreniše,

napreduju i već donose plod.

Blizu si njihovih usta,

ali daleko od nutrine njihove.

3 A ti me, Gospode, poznaješ,

vidiš me i ispituješ srce moje spram tebe.

Poteraj ih ko ovce na klanje,

odvoji ih za dan klanja!

4 Dokle će zemlja da tuguje,

da sahne rastinje po svim poljima

od zla onih što tu prebivaju?

Propale su i životinje i ptice

jer je narod rekao:

„Neće on da vidi naše skončanje!"

5 „Ako si se umorio trčeći s pešacima,

kako li ćeš se tek ogledati s konjima?

Kada u spokojnoj zemlji padaš,

šta li ćeš da radiš na jordanskom čestaru?

6 Jer i braća tvoja

i dom tvoga oca su te izneverili

i na sav glas su vikali za tobom.

Ne veruj im

čak i kada ti ljubazno govore.

7 Dom sam svoj napustio

i svoje nasledstvo ostavio.

Voljenu sam svoju predao

u ruke njenih neprijatelja.

8 A sada je moje nasledstvo

kao lav u šumi

što na mene rikom riče.

I zato ga mrzim.

9 Je lʼ nasledstvo moje

pirgava ptica grabljivica?

Lešinari, sjatite se na nju svud unaokolo!

Idite, sakupite sve životinje na polje,

dovedite ih na hranu.

10 Mnogi su pastiri izlomili moj vinograd

i izgazili moj deo.

Pretvorili su moj mili deo

u golu pustinju.

11 Da, pretvorili su je u pustinju

i sada preda mnom opustošena tuguje.

U pustaru je pretvorena zemlja

i to nikoga ne potresa.

12 Preko pustinjskih ogolelih visova

došli su zatirači,

jer Gospodnji mač satire

s kraja na kraj zemlje

i nema mira ni za koga.

13 Sejaće pšenicu, a trnje će žeti.

Iznuriše se, a nikakve koristi.

Stidite se svojih uroda

zbog Gospodnjeg plamtećeg gneva!

14 Ovako kaže Gospod svim mojim zlim susedima koji napadaju zemlju koju sam dao mom narodu Izrailju u nasledstvo: evo, počupaću ih iz njihove zemlje, a iz njihove ću sredine da iščupam Judin dom. 15 A kada ih iščupam, vratiću se da im se smilujem i dovedem svakog na njegovo nasledstvo i svakog na njegovu zemlju. 16 I ako se istinski nauče putevima moga naroda, da se zaklinju mojim imenom – ’Tako nam živog Gospoda’ – onako kako su oni moj narod naučili da se kunu Valom, naseliće se usred mog naroda. 17 Ali ako ne poslušaju, ja ću da iščupam taj narod, da iščupam i da zatrem – govori Gospod."