1 Ovo je reč koja je došla Jeremiji od Gospoda, kada mu je car Sedekija poslao Malhijinog sina Pashora i sveštenika Sofoniju, Masijinog sina, s porukom: 2 „Molimo te, pitaj Gospoda za nas! Vavilonski car Navuhodonosor ratuje protiv nas, pa da nam možda Gospod učini jedno od svojih čudesa, da ovaj ode od nas."

3 Jeremija im je odgovorio: „Ovo recite Sedekiji: 4 ’Ovako kaže Gospod, Bog Izrailja: evo, to oružje ratno što ti je u rukama – to s kojim se boriš protiv vavilonskog cara i Haldejaca koji te opkoljavaju oko zidina – ja povlačim i okupljam nasred grada ovog. 5 I ja ću da se borim protiv vas rukom ispruženom, rukom moćnom, u velikom gnevu, jarosti i srdnji. 6 Pobiću stanovnike ovog grada, i ljude i životinje. Pomreće od velike zaraze. 7 A posle toga – govori Gospod – daću Sedekiju, cara Judinog, njegove sluge, narod i one koji preostanu u gradu od zaraze, mača i gladi, u ruke vavilonskog cara Navuhodonosora i u ruke onih koji im rade o glavi. On će ih pobiti mačem i neće ih poštedeti, neće im se smilovati i sažaliti.’

8 Reci ovom narodu: ’Ovako kaže Gospod: evo, stavljam pred tebe put života i put smrti. 9 Ko god ostane u ovom gradu umreće od mača, gladi i pomora. Ko god ode i preda se Haldejcima što vas opsedaju, preživeće i plen će mu biti tek to što je živ. 10 Jer sam okrenuo svoje lice na grad ovaj da mu se zlo, a ne dobro desi – govori Gospod. Biće predan u ruke vavilonskog cara i on će ga u vatri spaliti!’

11 A evo Gospodnje reči i za dom Judinog cara: 12 Dome Davidov, ovako kaže Gospod:

’Po pravdi sudite svaki dan,

od tlačitelja izbavljajte pokradenog,

da se ne bi zbog vaših zlih dela

kao vatra obrušio moj gnev

i rasplamteo se,

a nikog nema da gasi.

13 Evo, dolazim na tebe,

koji u dolini prebivaš

kao stena na visoravni –

govori Gospod –

na vas što kažete:

Ma ko će na nas da udari

i ko će da dođe u naše utočište?

14 Sudiću vam prema plodu vaših dela –

govori Gospod –

šumu ću mu upaliti

da plamen proguta sve unaokolo.’"