1 Gospod mi je rekao: „Ako bi Mojsije i Samuilo stali pred mene ne bi se moja duša priklonila ovom narodu. Oteraj ih od mene! Neka idu. 2 A ako ti kažu: ’A gde da idemo?’, ti im odgovori: ’Ovako kaže Gospod:

U smrt, ko je za smrt;

pod mač, ko je za mač;

u glad, ko je za glad;

u izgnanstvo, ko je za izgnanstvo.’

3 Navaliću na njih četiri stvari – govori Gospod – mač što ubija, pse što trgaju, ptice nebeske i zveri zemaljske što proždiru i tamane. 4 Učiniću ih prizorom grozote za sva carstva sveta zbog Judinog cara Manasije, sina Jezekijinog, zbog onog što je uradio u Jerusalimu.

5 O, Jerusalime, ko će da ti se smiluje?!

Ko će da te požali

i ko da ti svrati i upita te za zdravlje?

6 Ti si mene napustio – govori Gospod –

ustuknuo si,

a ja ću zamahnuti rukom na tebe

i razoriću te.

Umorilo me je da ti popuštam.

7 Razvejaću ih vilama na vratima zemlje.

Pobiću decu mom narodu,

satrću ih jer se ne kaju

zbog svojih puteva.

8 Više nego morskog peska

biće preda mnom udovica,

majki mladića protiv kojih ću dovesti

zatirača usred dana.

Učiniću da se iznenada na njih

strovale muka i užas.

9 Klonula je ona što je sedmoro rodila,

dah je ispustila,

sunce joj je zašlo još za dana.

Posramljena je, zacrvenela se,

a njihov ostatak ću dati maču njihovih neprijatelja

– govori Gospod."

10 Kuku majko, što si me rodila!

Čovek sam nesloge,

čovek oko kog se gloži cela zemlja!

Nitʼ sam pozajmljivao, nitʼ su mi pozajmljivali,

a svaki me proklinje.

11 Gospod odgovori:

„Oslobodiću te zaista za tvoje dobro.

Zaista ću dati da te neprijatelj moli

u vreme pogroma i u vreme nevolje.

12 Slomi li ko gvožđe,

gvožđe sa severa i bronzu*?

13 Tvoja dobra i imanja tvoja

dajem kao plen, u bescenje,

za sve tvoje grehe

po svim tvojim granicama.

14 Predaću te neprijateljima tvojim

u zemlji koju ne znaš,

da im služiš;

jer moj gnev je vatru zapalio

i protiv tebe ona bukti."

15 O, Gospode, ti znaš, ti me se seti.

Seti me se i osveti se za mene onima što me kinje.

Ne daj da me zbriše sporost tvoga gneva.

Ti znaš da za tebe trpim ruglo.

16 Tvoje reči su se našle i ja sam ih pojeo!

Tvoje reči su postale radost i veselje mome srcu!

Jer, tvoje je ime prizvano na mene,

o, Gospode, Bože nad vojskama!

17 Ja ne sedim u društvu veseljaka

i ne veselim se.

Sedim sam, baš zbog ruke tvoje,

jer si me jarošću preplavio.

18 Zašto mome bolu nema kraja?

Zašto mojoj rani nema leka, što odbija da bude izlečena?

A ti si mi stvarno kao potok nepostojan,

voda što presuši.

19 I zato ovako kaže Gospod:

„Ako se vratiš, izlečiću te

i preda mnom ćeš stajati.

I ako razdvojiš vredno od bezvrednog

bićeš kao moja usta.

I oni će se okretati tebi

ali ti ne smeš da se okrećeš k njima.

20 Napraviću od tebe

utvrđeni bronzani zid za narod ovaj.

Boriće se protiv tebe,

ali te neće nadvladati.

Jer ja sam s tobom

da te spasem i izbavljam

– govori Gospod.

21 Izbaviću te iz ruku zlikovaca!

Iz šaka svirepih otkupiću te!"