1 „Protrčite po trgovima Jerusalima.

Gledajte, posmatrajte,

tražite po ulicama:

da li ćete pronaći čoveka,

ijednog koji postupa po pravdi i koji teži vernosti,

pa da oprostim gradu.

2 ’Tako mi živog Gospoda!’, ako tako i govori narod,

zapravo se lažno zaklinju."

3 O, Gospode, ne traže li tvoje oči vernost?

Ti si ih udarao, ali nisu popustili;

dokrajčio si ih, ali su odbili da prihvate karanje.

Okamenili su svoje obraze da su tvrđi nego stena

i odbijaju da se vrate.

4 Ja sam rekao: „Baš su siromasi,

i baš su ludo postupili

jer ne poznaju Gospodnji put

i propise Boga svoga.

5 I sebi sam rekao da ću ići velikašima,

pa ću njima da govorim,

jer oni poznaju Gospodnji put i propise Boga svoga."

Ali su i oni složno skršili jaram

i izlomili okove.

6 Zato će ih napasti šumski lav,

pustinjski vuk će ih opustošiti

i ris će vrebati kod njihovih gradova.

I svako ko izađe od njih biće rastrgnut u komade,

jer su mnogi njihovi prestupi

i brojna su njihova otpadništva.

7 „I kako ću sve to da ti oprostim?

Tvoja su me deca ostavila

i zaklela se lažnim bogovima.

Ja sam ih nasitio,

a oni su učinili preljubu

i žurili u kuću bludnice.

8 Oni su kao ugojeni, jedri ždrepci,

pa svaki rže za ženom svog bližnjeg.

9 Zar zbog toga da ih ne kaznim?

– govori Gospod.

Nad narodom poput ovog

zar da se ne osveti moja duša?

10 Idite među redove njegove loze i iskidajte ih,

ali ne činite potpuno uništenje.

Odstranite posečene lozice

jer ne pripadaju Gospodu.

11 Jer su me sasvim izneverili

dom Izrailjev i dom Judin

– govori Gospod."

12 Lagali su o Gospodu

jer su rekli: „Nije on takav!

Neće nas da zadese ni zlo ni mač,

a ni gladi nećemo videti!

13 Proroci su postali poput vetra

jer reč nije u njima,

pa neka im tako i bude učinjeno."

14 Zato govori Gospod Bog nad vojskama:

„Zato što su tako izjavili,

evo, moje ću reči u tvojim ustima da pretvorim u vatru,

a ovaj narod u drva, pa će ih progutati.

15 Evo, dovodim na tebe narod izdaleka,

dome Izrailjev – govori Gospod.

To je krepak narod, drevni narod,

narod čiji jezik ne razumeš šta god da govore.

16 Tobolac im je poput groba otvoren

i svi su ratnici.

17 Progutaće ti i letinu i hranu.

Progutaće ti sinove i ćerke.

Progutaće ti stada i krda.

Progutaće ti vino i smokve.

Razoriće ti mačem utvrđene gradove

u koje si se uzdao.

18 Ali tih dana – govori Gospod – neću te sasvim satrti. 19 Jer tada ćete upitati: ’Zašto nam čini sve to Gospod, naš Bog?’ A ti ćeš im odgovoriti: ’Kao što ste napustili mene i služili tuđim bogovima u svojoj zemlji, tako ćete sada da služite tuđincima u zemlji koja nije vaša.’

20 Najavite ovo u domu Jakovljevom

i objavite u Judi. Recite:

21 ’Čujte sad ovo, ludi i nerazumni narode,

koji ima oči, a ne vidi

i koji ima uši, a ne čuje!

22 Zar se mene ne bojite? – govori Gospod.

Ne drhtite li od mene

koji sam večnom uredbom postavio pesak za granicu moru,

i ono ga ne prelazi?

Ako se i ustalasa,

ono se ne izliva;

talasi mu huče,

ali se ne prelivaju.’

23 Ali ovaj narod ima srce prkosno i odmetničko,

skrenuli su i udaljili se.

24 Nisu rekli od srca:

’Sad se bojmo Gospoda, našeg Boga

koji nam daje ranu i poznu kišu na vreme,

koji nam čuva sedmice određene za žetvu.’

25 Vaše su krivice sve ovo uskratile

i vaši su gresi zadržali ovo dobro.

26 Jer se u mom narodu nalaze zlikovci

što vrebaju kao ptičari iz zasede,

što postavljaju zamke da hvataju ljude.

27 I kao što je kavez pun ptica,

tako su njihove kuće pune prevare.

Zato su postali silni i nagrabili su blaga.

28 Ugojeni su i uglađeni.

Oni preteruju u zlu, ne mare za pravo sirotinje,

napreduju, ne sude za pravo siromaha.

29 Zar zbog toga da ih ne kaznim?

– govori Gospod.

Nad narodom poput ovog

zar da se ne osveti moja duša?

30 Grozota i strahota

se događaju po zemlji.

31 Proroci prorokuju laž

i sveštenici vladaju po svome,

a moj narod sve to voli!

Ali šta ćete na kraju da radite?!