1 I posle ovog videh drugog anđela gde silazi sa neba, koji imaše oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove. 2 I povika jakim glasom govoreći:

Pade, pade Vavilon veliki,

i posta stan đavolima,

i tamnica svakom duhu nečistom,

i tamnica svih ptica nečistih i mrskih;

jer otrovnim vinom kurvarstva svog

napoji sve narode;

3 I carevi zemaljski s njom se kurvaše,

i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njene.

4 I čuh glas drugi s neba koji govori:

Iziđite iz nje, narode moj,

da se ne pomešate u grehe njene,

i da vam ne naude zla njena.

5 Jer gresi njeni dopreše tja do neba,

i Bog se opomenu nepravde njene.

6 Platite joj kao što i ona plati vama,

i podajte joj dvojinom onoliko po delima njenim:

kojom čašom zahvati vama

zahvatajte joj po dva put onoliko.

7 Koliko se proslavi i nasladi toliko joj podajte muka i žalosti; jer govori u srcu svom: Sedim kao carica, i nisam udovica, i žalosti neću videti.

8 Zato će u jedan dan doći zla njena:

smrt i plač i glad,

i sažeći će se ognjem;

jer je jak Gospod Bog koji joj sudi.

9 I zaplakaće i zajaukati za njom carevi zemaljski koji se s njom kurvaše i besniše, kad vide dim gorenja njenog, 10 izdaleka stojeći od straha muka njenih i govoreći:

Jaoh! Jaoh! Grade veliki Vavilone, grade tvrdi,

jer u jedan čas dođe sud tvoj!

11 I trgovci zemaljski zaplakaće i zajaukati za njom, što njihove tovare niko više ne kupuje; 12 tovara zlata i srebra i kamenja dragog i bisera i uzvoda i porfire i svile i skerleta, i svakog mirisnog drveta, i svakojakih sudova od fildiša, i svakojakih sudova od najskupljeg drveta, bronze i gvožđa i mermera, 13 i cimeta i tamjana i mira i livana, i vina i ulja, i nišesteta i pšenice, i goveda i ovaca, i konja i kola, i telesa i duša čovečijih.

14 I voća želja duše tvoje otidoše od tebe,

i sve što je masno i dobro otide od tebe,

i više ga nećeš naći.

15 Trgovci koji se ovim tovarima obogatiše od nje, staće izdaleka od straha mučenja njenog, plačući i jaučući, 16 i govoreći:

Jaoh! Jaoh! Grade veliki,

obučeni u svilu i porfiru i skerlet,

i nakićeni zlatom i kamenjem dragim i biserom;

17 Jer u jedan čas pogibe toliko bogatstvo!

I svi gospodari od lađi, i sav narod u lađama, i lađari, i koji god rade na moru, stadoše izdaleka, 18 i vikahu, videvši dim gorenja njenog, i govorahu:

Ko je bio kao ovaj grad veliki?

19 I baciše prah na glave svoje, i povikaše plačući i ridajući, govoreći:

Jaoh! Jaoh! Grade veliki,

u kome se obogatiše svi koji imaju lađe na moru od bogatstva njegovog,

jer u jedan čas opuste!

20 Veseli se nad njim nebo,

i sveti apostoli i proroci,

jer Bog pokaja sud vaš na njemu.

21 I uze jedan anđeo jak kamen veliki, kao kamen vodenični, i baci u more govoreći:

Tako će sa hukom biti bačen Vavilon, grad veliki,

i neće se više naći;

22 I glas gudača i pevača i svirača i trubača neće se više čuti u tebi;

i nikakav majstor ni od kakvog zanata neće se više naći u tebi,

i huka kamenja vodeničnog neće se čuti u tebi;

23 I videlo žiška neće se više svetliti u tebi,

i glas ženika i neveste neće više biti čuven u tebi;

jer trgovci tvoji behu boljari zemaljski,

jer tvojim čaranjem prevareni biše svi narodi.

24 I u njemu se nađe krv proročka i svetih,

i svih koji su pobijeni na zemlji.