1 I potom videh četiri anđela gde stoje na četiri ugla zemlje, i drže četiri vetra zemaljska, da ne duše vetar na zemlju, ni na more, ni na i kakvo drvo. 2 I videh drugog anđela gde se penje od istoka sunčanog, koji imaše pečat Boga Živoga; i povika glasom velikim na četiri anđela kojima beše dano da kvare zemlju i more, govoreći: 3 Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našeg na čelima njihovim. 4 I čuh broj zapečaćenih, sto i četrdeset i četiri hiljade zapečaćenih od svih kolena sinova Izrailjevih:

5 Od kolena Judinog dvanaest hiljada zapečaćenih;

od kolena Ruvimovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

od kolena Gadovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

6 Od kolena Asirovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

od kolena Neftalimovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

od kolena Manasijinog dvanaest hiljada zapečaćenih;

7 Od kolena Simeunovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

od kolena Levijevog dvanaest hiljada zapečaćenih;

od kolena Isaharovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

8 Od kolena Zavulonovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

od kolena Josifovog dvanaest hiljada zapečaćenih;

od kolena Venijaminovog dvanaest hiljada zapečaćenih.

9 Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom, obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim. 10 I povikaše glasom velikim govoreći: Spasenje Bogu našem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu. 11 I svi anđeli stajahu oko prestola i starešine i četiri životinje, i padoše na lice pred prestolom, i pokloniše se Bogu. 12 Govoreći: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i jačina Bogu našem va vek veka. Amin.

13 I odgovori jedan od starešina govoreći mi: Ovi obučeni u bele haljine ko su, i otkuda dođoše? 14 I rekoh mu: Gospodaru! Ti znaš. I reče mi: Ovo su koji dođoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi Jagnjetovoj.

15 Zato su pred prestolom Božijim,

i služe Mu dan i noć u crkvi Njegovoj;

i Onaj što sedi na prestolu useliće se u njih.

16 Više neće ogladneti,

i neće na njih pasti sunce,

niti ikakva vrućina.

17 Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih,

i uputiće ih na izvore žive vode;

i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.