1 I videh u desnici Onog što seđaše na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata. 2 I videh anđela jakog gde propoveda glasom velikim: Ko je dostojan da otvori knjigu i da razlomi pečate njene? 3 I niko ne mogaše ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori knjige ni da zagleda u nju. 4 I ja plakah mnogo što se niko ne nađe dostojan da otvori i da pročita knjigu, niti da zagleda u nju. 5 I jedan od starešina reče mi: Ne plači, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judinog, koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam pečata njenih.

6 I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu. 7 I dođe i uze knjigu iz desnice Onog što seđaše na prestolu. 8 I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih. 9 I pevahu pesmu novu govoreći:

Dostojan si da uzmeš knjigu,

i da otvoriš pečate njene;

jer si se zaklao,

i iskupio si nas Bogu krvlju svojom

od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,

10 I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike,

i carovaćemo na zemlji.

11 I videh, i čuh glas anđela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada. 12 Govoreći glasom velikim:

Dostojno je Jagnje zaklano

da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.

13 I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde govore:

Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu

blagoslov i čast i slava i država va vek veka.

14 I četiri životinje govorahu: Amin. I dvadeset i četiri starešine padoše i pokloniše se Onome što živi va vek veka.