1 Potom videh: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji čuh kao trubu gde govori sa mnom, reče: Popni se amo, i pokazaću ti šta će biti za ovim. 2 I odmah bih u duhu; i gle, presto stajaše na nebu, i na prestolu seđaše neko. 3 I Onaj što seđaše beše po viđenju kao kamen jaspis i sard; i oko prestola beše duga po viđenju kao smaragd. 4 I oko prestola behu dvadeset i četiri prestola; i na prestolima videh dvadeset i četiri starešine gde sede, obučene u bele haljine, i imahu krune zlatne na glavama svojim. 5 I od prestola izlažahu munje i gromovi i glasovi; i sedam žižaka ognjenih gorahu pred prestolom, koje su sedam duhova Božijih. 6 I pred prestolom beše stakleno more, kao kristal.

I nasred prestola i oko prestola četiri životinje, pune očiju spred i sastrag. 7 I prva životinja beše kao lav, i druga životinja kao tele, i treća životinja imaše lice kao čovek, i četvrta životinja beše kao orao kad leti. 8 I svaka od četiri životinje imaše po šest krila naokolo, i unutra puna očiju, i mira ne imaju dan i noć govoreći:

Svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj,

Koji beše, i koji jeste, i koji će doći.

9 I kad daše životinje slavu i čast i hvalu Onome što seđaše na prestolu, što živi va vek veka, 10 padoše dvadeset i četiri starešine pred Onim što seđaše na prestolu, i pokloniše se Onome što živi va vek veka, i metnuše krune svoje pred prestolom govoreći:

11 Dostojan si, Gospode,

da primiš slavu i čast i silu;

jer si Ti sazdao sve,

i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je.