1 Израиљ је празна лоза винова,

оставља род за се;

што више рода има,

то више умножава олтаре;

што му је боља земља,

то више кити ликове.

2 Срце им је раздељено,

зато су криви;

Он ће оборити олтаре њихове,

поломиће ликове њихове.

3 Јер сада говоре: Немамо цара;

не бојимо се Господа;

и шта би нам учинио цар?

4 Говоре речи кунући се лажно кад уговарају веру,

и суд као отров расте у браздама на њиви мојој.

5 За јунице вет-авенске уплашиће се становници самаријски;

јер ће за њима жалити народ њихов,

и свештеници њихови,

који им се радоваху,

јер ће слава њихова отићи од њих.

6 И он ће сам бити одведен у Асирску

на дар цару браничу;

Јефрема ће попасти стид,

и Израиљ ће се осрамотити намером својом.

7 Цара ће самаријског нестати

као пене поврх воде.

8 И обориће се висине авенске,

грех Израиљев;

трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховим,

и говориће горама: Покријте нас,

и хумовима: Падните на нас.

9 Од времена гавајског грешио си, Израиљу;

онде осташе,

не стиже их у Гаваји рат на безаконике.

10 По својој ћу их вољи покарати,

и народи ће се скупити на њих

да их заробе за двојако безакоње њихово.

11 Јефрем је јуница научена, која радо врше;

али ћу јој доћи на лепи врат;

упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити.

12 Сејте правду, жећете милост;

орите крчевину,

јер је време да тражите Господа,

да би дошао и подаждио вам правдом.

13 Орасте безбожност,

жесте безакоње,

једосте плод од лажи;

јер си се поуздао у свој пут,

у мноштво својих јунака.

14 Зато ће се подигнути врева међу твојим народом,

и сви ће се градови твоји раскопати

као што Салман раскопа Вет-Арвел кад беше рат,

мајка би размрскана са синовима.

15 Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу;

зором ће погинути цар Израиљев.