1 Кад Израиљ беше дете, љубих га,

и из Мисира дозвах сина свог.

2 Колико их зваше,

толико они одлазише од њих;

приносише жртве Валима,

кадише ликовима.

3 Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке,

али не познаше да сам их ја лечио.

4 Вукох их узицама човечијим,

ужима љубавним;

и бих им као они који им скидају јарам с чељусти,

и давах им храну.

5 Неће се вратити у земљу мисирску,

него ће му Асирац бити цар,

јер се не хтеше обратити.

6 И мач ће стајати у градовима његовим,

и потрће преворнице његове

и прождрети за намере њихове.

7 Народ је мој прионуо за отпад од мене;

зову га ка Вишњем,

али се ниједан не подиже.

8 Како да те дам, Јефреме?

Да те предам, Израиљу?

Како да учиним од тебе као од Адаме?

Да те обратим да будеш као Севојим?

Устрептало је срце моје у мени,

усколебала се утроба моја од жалости.

9 Нећу извршити љутог гнева свог,

нећу опет затрти Јефрема;

јер сам ја Бог а не човек,

Светац усред тебе;

нећу доћи на град.

10 Ићи ће они за Господом;

Он ће рикати као лав;

кад рикне,

са страхом ће дотрчати синови с мора;

11 Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица,

и као голуб из земље асирске;

и населићу их у кућама њиховим,

говори Господ.