1 Кад Јефрем говораше, беше страх;

беше се узвисио у Израиљу;

али се огреши о Вала, те умре.

2 И сада једнако греше

и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове,

који су сви дело уметничко,

а они говоре за њих:

Људи који приносе жртве нека целују теоце.

3 Зато ће бити као облак јутарњи

и као роса која у зору падне, па је нестане,

као плева, коју односи ветар с гумна,

и као дим из димњака.

4 А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске,

и Бога осим мене ниси познао,

и осим мене нема ко би спасао.

5 Ја те познах у пустињи,

у земљи засушеној.

6 Имајући добру пашу беху сити;

али чим се наситише, понесе се срце њихово,

зато ме заборавише.

7 Зато ћу им бити као лав,

као рис вребаћу их на путу.

8 Срешћу их као медведица којој узму медведиће,

и растргаћу им све срце њихово

и изјешћу их онде као лав;

зверје пољско раскинуће их.

9 Пропао си, Израиљу;

али ти је помоћ у мени.

10 Где ти је цар? Где је?

Нека те сачува у свим градовима твојим;

где ли су судије твоје,

за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?

11 Дадох ти цара у гневу свом,

и узех га у јарости својој.

12 Свезано је безакоње Јефремово,

остављен је грех његов.

13 Болови као у породиље спопашће га,

син је неразуман,

јер не би толико времена остао у утроби.

14 Од гроба ћу их избавити,

од смрти ћу их сачувати;

где је, смрти, помор твој,

где је, гробе, погибао твоја?

Кајање ће бити сакривено од очију мојих.

15 Родан ће бити међу браћом својом;

али ће доћи источни ветар,

ветар Господњи, који иде од пустиње,

и усахнуће му извор,

и студенац ће му засушити;

он ће однети благо од свих драгих заклада.

16 Самарија ће опустети,

јер се одметну од Бога свог;

они ће пасти од мача,

деца ће се њихова размрскати

и трудне жене њихове распорити.