1 Реците браћи својој: Народе мој; и сестрама својим: Помилована.

2 Прите се с матером својом, прите се,

јер ми није жена, нити сам јој ја муж;

нека одбаци курварства своја од лица свог,

и прељубе своје од дојака својих,

3 Да је не бих свукао голу

и учинио је каква је била онај дан кад се родила,

и да је не бих поставио да буде као пустиња

и обратио је да буде као земља сасушена,

и уморио је жеђу.

4 И нећу се смиловати на децу њену,

јер су копилад.

5 Јер се мати њихова курва,

срамоти се родитељка њихова;

јер говори: Ићи ћу за милосницима својим

који ми дају хлеб мој и воду моју,

вуну моју и лан мој,

уље моје и пиће моје.

6 Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем

и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих.

7 И трчаће за својим милосницима,

али их неће стигнути;

и тражиће их,

али их неће наћи;

па ће рећи: Идем да се вратим к првом мужу свом,

јер ми беше боље онда него сада.

8 Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље,

и умножавао јој сребро и злато,

од ког начинише Вала.

9 Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде време,

и вино своје, кад буде време,

и узећу вуну своју и лан свој,

којим би покривала голотињу своју.

10 И открићу ругобу њену пред милосницима њеним,

и нико је неће избавити из моје руке.

11 И укинућу сваку радост њену,

светковине њене,

младине њене и суботе њене и све празнике њене.

12 И потрћу чокоте њене и смокве,

за које говори: Плата су ми,

што ми дадоше милосници моји;

и обратићу их у шуму

да их једе зверје пољско.

13 И походићу на њој дане валимске,

у које им је кадила

и китила се обоцима и гривнама,

и ишла за својим милосницима,

и мене заборавила,

говори Господ.

14 Али ево, ја ћу је примамити

и одвешћу је у пустињу,

и говорићу с њом лепо.

15 И даћу јој винограде њене од тог места,

и долину Ахор за врата надању,

и онде ће певати као за младости своје

и као кад је ишла из Мисира.

16 И тада ћеш ме, говори Господ, звати: Мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој. 17 Јер ћу уклонити из уста њених имена Валова; и неће им се више помињати имена. 18 И тада ћу им учинити завет са зверјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха. 19 И заручићу те себи довека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем. 20 И заручићу те себи вером, и познаћеш Господа.

21 И тада ћу се одазвати, говори Господ,

одазваћу се небесима,

а она ће се одазвати земљи.

22 А земља ће се одазвати житу и вину и уљу,

а то ће се одазвати Језраелу.

23 И посејаћу је себи на земљи,

и смиловаћу се на Лорухаму,

и рећи ћу Лоамији: Ти си мој народ,

и он ће рећи: Боже мој!