1 „Волео сам Израиљ још док је дете био

и из Египта позвах сина свога.

2 Али што су их* више позивали,

од њих су више одлазили,

Валима су жртвовали,

идолима су кадили.

3 Јефрема сам учио да хода,

ја сам их за руке прихватао.

Али они препознали нису

да сам ја тај што сам их лечио.

4 Спонама људским, везама љубави

ја сам их привлачио.

Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује.

Сагињао сам се да бих их хранио.

5 Неће се вратити у Египат,

него ће Асирца за цара имати

јер су одбили да се покају.

6 Витлаће им мач по градовима,

капије ће им разорити,

прождраће их због њихових сплетки.

7 Мој је народ одлучан да ме се одриче.

Зову га ка Вишњем,

ал’ га нико не узвиси.

8 О, Јефреме, како да те предам?

О, Израиљу, како да те изручим?

Како да те учиним као Адму,

да те учиним као Севојим?

Туче у мени срце моје,

разгорело се моје смиловање.

9 Пламен свога гнева нећу да излијем,

нећу опет Јефрема да затрем.

Јер, Бог ја јесам, нисам човек;

Светац међу вама

и у гневу нећу да вам дођем.

10 Они ће следити Господа

и као лав он ће да риче.

Зарикаће он,

задрхтаће и доћи ће они, деца са запада.

11 Задрхтаће и доћи као птица из Египта,

као голубица из земље асирске.

Даћу им да живе у кућама њиним

– говори Господ.

12 Јефрем ме је лажју окружио,

а обманом дом Израиљев.

Али Јуда још с Богом корача,

са светима остао је веран."