1 Господу се, Богу своме, Израиљу врати,

јер си посрнуо у кривици својој!

2 Понесите са собом речи,

Господу се вратите.

Кажите му:

„Кривицу нам сваку ти опрости,

молитву услиши;

како бисмо ти принели

плод усана својих

као јунце када жртвујемо!

3 Асирија нас спасти неће

и на коњима нећемо јахати.

Нећемо опет говорити, делу руку наших: ’Боже наш!’

Јер сироче смиловање у теби налази."

4 „Излечићу отпадништво њихово,

добровољно волећу их

јер се од њих јарост моја одвратила.

5 Израиљу бићу као зора,

процветаће као љиљан,

пустиће корење као кедар ливански.

6 Ницаће му младице,

као маслина раскошан ће бити,

мирисаће као кедар ливански.

7 Вратиће се да живе у сенци његовој.

Проклијаће као жито,

раширити као лоза,

прочуће се као вино са Ливана.

8 О, Јефреме, шта ја имам с идолима?

Ја, ја ћу да услишим,

ја ћу да се старам,

ја сам као зелен чемпрес.

Од мене ћеш ти свој плод да примиш."

9 Ко је мудар нек ово разуме,

ове ствари нек умни разазна:

Господњи су исправни путеви.

Праведници ходају по њима,

одметници на њима посрћу.